Prokrastinacija

Svi članci koji počinju komplikovanim nazivom, obično u svojoj srži kriju temu veoma blisku svakodnevnici i svakidašnjici, odnosno neku temu koja nas konstantno prati.  Pa tako i ova. Svakome od nas makar nekada se desilo da, svestan neke svoje obaveze, za čije obavljanje postoji vremenski rok, kontinualno nalazi „važnije poslove“ kojima će se baviti, uz osećaj nelagodnosti, jer ne obavljamo centralnu obavezu. Kada ponestane „važnijih poslova“ onda se prelazi na izgovore koji su i nama samima jeftini, samo da bi se ona krajnja obaveza odložila. Ova pojava naziva se prokrastinacijom (lat. procrastinare - odložiti) i od „običnog odlaganja razlikuje je upravo ono osećanje nelagodnosti koje stvaramo neobavljajući centralni zadatak. 

Razlozi prokrastinacije

Razni razlozi mogu nas navesti da prokrastiniramo. Neki od njih su perfekcionizam, strah od vrednovanja rada, pobuna protiv kontrole, nekada i poteškoće u donošenju odluka, ali i najčešće odbojnost zadatka. Tipičan primer prokrastinacije predstavlja odlaganje učenja za kontrolni u skorije vreme. Dato stanje, ono koje svi poznajemo, može se najbliže objasniti psihoneurozom, odnosno stanjem brige i anksioznosti, kao i odbojnosti. Još neki razlozi za nastanak ove pojave nalaze se u slučajevima kada imamo da obavimo odbojan posao. Prokrastinacija se javlja u još jednom vidu. Naime, život savremenog čoveka ispunjen je mnoštvom obaveza i manje korisnih informacija koje treba primiti i obraditi tokom dana, pa ponekad, nakon što teoretski ništa ne uradimo, možemo biti jako klonuli upravo iz ovog razloga. Ako se prokrastinacija javi u službi odmora onda se može smatrati korisnom. Vrlo čest razlog za prokrastinaciju mogu da predstavljaju i neka nerazumna uverenja, poput onog da je ceo svet previše složen i zahtevan što dovodi do izvesnog gubitka samopoštovanja u smislu ubeđivanja sebe u ta uverenja. Taj proces se najčešće manifestuje iracionalnim autoprojekcijama i samooteživanjem bilo kog zadatka. Dakle, takva  uverenja teže da budu dokazana, pa mi sami sebe ubeđujemo u njih, projektujući sliku sveta težom nego što realno jeste. Taj vid psihoneuroze često može da se odrazi osećanjima depresije pesimizmom koji se manifestuju kao osećanje nemoći i bezizlazne situacije. 

Posledice prokrastinacije i mogućnosti suočavanja sa njom

Naizgled pozitivne posledice (npr. zadovoljstvo zbog odloženog nelagodnog posla), vremenom se pretvaraju u vrlo negativne, koje dovode do pada raspoloženja, ali i efikasnosti. Spektar stanja do kojih prokrastinacija može da dovede kreće se od žaljenja, preko samoosude do samog očaja. To može neretko dovesti do toga da frustrirani i ljuti, prokrastinatori okrivljuju prokrastinaciju za obavljanje posla za koji smatraju da su kadri da ga obave. Pad raspoloženja izazvan prokrastinacijom dovodi do smanjenja efikasnosti i pada samopoštovanja što uslovljava buduću prokrastinaciju.

U suočavanju sa prokrastinacijom, kao i sa svakim drugim problemom, prvi korak je uočavanje i priznavanje njenog postojanja. Zatim, jedna od strategija za borbu protiv nje jeste obavljanje nelagodnog zadatka što je ranije moguće. Za ne toliko zadrte prokrastinatore, dovoljna je ova metoda, a ako neko ima veoma ozbiljnih problema, tu je strategija „petominutnog plana“ koja deli nelagodan posao na takve delove da mu se ne treba posvetiti duže od 5 minuta dnevno.

Prokrastinacija je predmet mnogih psihološih i socioloških istraživanja, i za nju se kaže da je problem započinjanja, a uz dovoljno volje, sa njom se može uspešno izboriti.

Mateja Manojlović