Formiranje svetskog tržišta

Kapitalizam je u toku svog razvoja stvorio proizvodne snage kakve istorija čovečanstva još nije poznavala. Na mesto malih lokalnih i izolovanih feudalnih tržišta, najpre je razvio nacionalna tržišta, a zatim povezao čitav svet u veliko svetsko tržište i ostvario međunarodnu podelu rada. Na taj način je bila ostvarena svetska kapitalistička društveno-ekonomska formacija.

   Stvaranje  monopola

Prvi monopoli su nastali u periodu kada dolazi do porasta proizvodnih snaga i kada proizvodni proces postaje sve složeniji. Primene naučnih otkrića zahtevale su izvesne količine novca. Kapitalisti su nastojali da obezbede novac za mašine, a ujedno i ostvare što veći profit uz što manja ulaganja. Zbog toga su vlasnici kapitala počeli da udružuju svoja sredstva i stvaraju preduzeća u kojima je ostvarivana visoka produktivnost rada. Ovi savezi su uglavnom sklapani između velikih preduzeća, dok bi mala preduzeća zbog toga bila na velikom gubitku, a ponekad i masovno propadala.

Oblici monopolističkog udruživanja

Najprostiji oblik bio je kratkoročni dogovor oko visine cene nekih proizvoda. U više oblike ubrajaju se kartele, sindakti, trustovi i konecrni.

Trustovi

Preduzeća ovakvim udruživanjem gube i proizvodnu i trgovačku samostalnost. Ulažu svoja preduzeća u velike kompanije i dobijaju tzv. akcije i profit od njih. Najpoznatiji primer današnje je Njujorška berza.

 Do pojave finansijskog kapitala dolazi ubrzo. Uloga banke bila je da daje male kratkoročne kredite i skuplja novac. Međutim, to se menja. Banke postaju velike i pojavljuju se monopolistički položaji banaka. One ovog puta daju kredite vlasnicima industrijskog kapitala. Nije bilo retko da vlasnici bankovnog kapitala budu i vlasnici industrijskog kapitala. Time dolazi do preplitanja bankovnog i industrijskog kapitala i do pojave finansijskog kapitala. Vlasnici finansijskog kapitala često su kontrolisali privredu pojedinih zemalja. Pojedine države postale su zavisne od finansijske oligarhije.

Kada je reč o izvozu kapitala u liberalnom kapitalizmu svodio se na uvoz i izvoz robe. Roba se izvozila u dva oblika kao investicija ili kao zajam. Kapitalse uglavnom izvozio u zemlje kolonije i potkolonije. U njima su vrlo čestoostvarivani visoki profiti, viši nego u razvijenim zemljama.

Lazar Kristić