U zimu 1915/16., tokom Prvog
svetskog rata, srpska vojska se povlačila preko albanskih i crnogorskih
planina, zbog napada Austougarskihsila.
Povlačenje je išlo ka obali Jadranskog mora. Po dolasku na
jadransku obalu bilo je planirano da saveznici pošalju brodove koji bi vojnike preveli do grčkih ostrva u Jadranskom
moru, Italiji i severnoj Africi.
Dvadeset četvrtog novembra 1915. godine Vrhovna
komanda srpske vojske odlučuje da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije.
Stanje vojske je bilo loše. Svi su bili iscrpljeni, falilo je hrane, ratnog materijala i pristizala je zima.
Uništivši ili zakopavši teške i poljske topove, srpska vojska je krenula
3. decembra putem Crne Gore i Albanije. Kretanje je bilo jako sporo jer su putevi bili zaleđeni, a vojsku su napadali Albanci koji nisu priznavali Esad-Pašinu vlast (srbi su
pomogli Esad-Paši Toptaniju da zauzme vlast u Albaniji ranije), ili oni koji nisu čuli negovu naredbu da se srpska vojska propusti
kroz ovu zemlju bez ometanja.
Trinaestogdecembra glavnina srpske vojske je
bila između Andrijevice i Podgorice, a u periodu od 15. do 21. decembra je stigla do Skadra. Na albansku
obalu je stiglo oko 110.000 vojnika i 2.350 oficira. Od početka povlačenja
život je izgubilo oko 72.000 ljudi. Preko Albanije je od početka povlačenja prešlo oko 54.000 ljudi, a preko
Crne Gore oko 90.000 ljudi. Petnaestogjanuara 1916. Nikola Pašić je poslao cirkular ruskom caru Nikolaju II, tražeći od njega pomoć. Do Nikolaja je cirkular stigao 18. Januara, na šta je on odmah
odreagovao. Intervencija ruskog cara je ubrzala savezničku pomoć i Italija je
dozvolila Srbima da uđu u Valonu.
Dvadeset i
osmogjanuara, Francuska
vlada je odlučila da njeni brodovi prekinu sve transporte dok srpska vojska ne bude izvučena iz Albanije i
prevežena na ostrva. Do 15. februara na Krf je prevezeno 135.000
ljudi i na Bizert oko 12.000 ljudi. Do aprila se na Krfu okupilo oko 151.828 srpskih vojnika i civila. Nije bilo dovoljno hrane,
odeće, ogreva i šatorske opreme iz razloga što Grčka nije bila spremna da primi toliki broj ljudi. Iscrpljeni vojnici su počeli masovno da
umiru.
Ostrvo Vido je bilo organizovano kao bolnica, ali se pretvorilo
u „osrvo smrti“. Bez mogućnosti da ih sahrane, 5.400 mrtvih ljudi bačeno je u more, nakon čega je nastala „Plava Grobnica“. Kada su
se izlečili 150.000 srpskih vojnika se priključilo savezničkim trupama na
Solunskom frontu, gde su vođene teške
borbe za oslobođenje otadžbine.
U to vreme je nastala izreka:„Niko nezna
šta su muke teške, ko albaniju
nije prešo peške“.
Antonije Manojlović
No comments:
Post a Comment