Pink Panteri

Godine 1993. dijamanti u vrednosti od 500 000 funti ukradeni su u oblasti Mejfer u centru Londona. Za manje od 60 sekundi rančevi profesionalaca bili su puni nakita. Dijamanti su se našli sakriveni u kutijici za kremu, upravo onako kako je to odigrano u filmu Povratak Pink Panteraiz 1975. Baš zbog ove maestralne ideje dobili su svoje ime. Za najveću pljačku nakita u istoriju Japana, 2004. godine, kada je u Tokiju uzeta ogrlica Kontesa de Vandom, zaslužni su oni.

 Ove akcije iza sebe zahtevaju mnogo logističkih, svesnih i sposobnih umova. Zato se ceo tim sastoji od preko 300 članova, koji nekoliko meseci razrađuju akcijju od samo 50 sekundi. Svaka njihova pljačka jedinstvena je sama sebi. Oni uleću automobilima i motorima u tržne centre, u sred bela dana kada to mesto vrvi od očevidaca. Međutim, to njima ne predstavlja nikakvu smetnju. Sigurnosne kamere su pune dokaza da svaki član grupe u potpunosti poznaje svoj zadatak. On zna gde će otrčati, kom izlogu će prići i koliko prozora razbiti. Mnogi članovi jesu žene koje imaju ulogu na samom početku igre. Lepo obučene ulaze u objekte gde osmatraju situaciju, prijavljujući koliko civila je prisutno, gde je obezbeđenje, ko su prodavci. Svojim izgledom, koji uz sebe podrazumeva neki skupoceni odevni predmet, ne izazivaju ni trunku sumnje ni u kome, već se čine kao prilično dobra mušterija. Nakon ovog osmatrača, pošto je sve potvrđeno, do mesta akcije dotrčavaju specijalci. Prvi od njih zadržava vrata i omogućava ostalima da neometano odu do cilja. Trideset sekundi kasnije, posao je gotov, i oni odlaze bekstvom isplaniranim isto onako vešto kao i dolazak. Pošto je ceo buntovnički napad gotov za manje od dva minuta, a policiji je potrebno od 5 do 7 minuta da dođu na mesto pljačke, grupu je teško uhvatiti. A najverovatnije je da u narednih sat vremena članovi više neće biti ni u toj državi.

Najorganizovaniji tim na svetu, pun brilijantnih ideja, ne možeš ih nazvati lopovima, već 

kreativcima - Panteri.

Detaljne reportaže i priče mogu se naći na kanalu Vice-a i RTS-a.

Milica Pantelić