Ljubičasta

Smatra se bojom plemstva, bojom kraljevske krvi. Još od doba Starog Rima, nosili su je samo vladari i njima najbliži. Pre nastanka sintetičkih boja, ljubičasta je stvarana od posebne vrste morskih puževa koji su se mogli naći samo u priobalskom gradu Tiru.

Za samo jedan gram boje bilo je potrebno oko deset hiljada pužića. Samim tim, ljubičasta je bila izuzetno skupa i katkad čak ni najbogatiji nisu mogli da je priušte. Ovako nastala, zvala se tirska ljubičasta, i tkanine ove boje mogle su se naći po dvorovima Vizantije, Egipta i Persije. Tek kasnije, u 19. veku, Vilijam Henri Perkin, britanski student hemije, otkrio je kako da sintetički napravi ljubičastu boju. Zahvaljujući tome, proslavio se i potom je čitav svet mogao da nosi ljubičastu. Tako je i izgubila svoj značaj.

Vilijam Henri Perkin

Ipak, kasnije je postala, pored zelene i bele, obeležje američkog pokreta ženskog prava glasa – verovatno se zbog toga do skoro i smatrala isključivo ženskom bojom. Sada je, kao i sve ostale, polno neutralna boja.

Zanimljivo je što u našem jeziku ista reč označava dve različite boje – ljubičasta je i purple i violet (u daljem tekstu lila). A između njih postoji značajna razlika. Dok je lila deo vidljivog spektra boja, ljubičasta samo predstavlja mešavinu crvene i plave. Ipak, osim u optici, ne pravi se značajna razlika između ove dve boje.

Da li ste primetili da ni na jednoj zastavi, bar do skoro, nije bilo ljubičaste boje? Nijedna država nije mogla da plati za toliko boje!

Inače, reč purple nastala je od staroengleske reči purpul, koja je pak došla iz latinskog kao purpura, tj. od grčkog porphura. A šta je porfira? Duga haljina purpurne boje koju su nosili srednjevekovni vladari. Znači, tačnije bi bilo da, ono što danas nazivamo ljubičastom, zovemo purpurnom, a onu lila – ljubičastom (ultraljubičasti zraci kao ultraviolet i slično).

Tir, grad na jugu Libana, na obali Sredozemnog mora

Đurđija Marjanović