Vinsent van Gog

Vinsent van Gog je rođen 30.3.1853. u Zindertu u Holandiji, a umro je 29.7.1890. u Francuskoj. Bio je jedan je od trojice najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte. Njegova dela su zapažena po svojoj gruboj lepoti, emotivnoj iskrenosti i hrabrim bojama, te je po tome postao jedan od vodećih umetnika 20. veka. Nakon dugog i bolnog problema sa ankcioznošću i učestalim problemima mentalnih bolesti, umro je u svojoj  37 godini. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je izvršio samoubistvo iako pistolj iz koga je pucano nikad nije pronađen. Njegov rad je za vreme njegovog života bio poznat samo nekolicini ljudi.

Van Gog je počeo da crta kao dete, a slikanjem se počeo baviti tek u kasnim dvadesetim godinama. Mnoga od njegovih najpoznatijih dela  završio je u poslednje dve godine svog života. Za nešto više od deceniju završio je više od 2100 dela, uključujući 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Njegov rad obuhvata autoportrete, pejzaže, mrtvu prirodu i portrete, a najčešći motivi su čempresi, polja pšenice i suncokreti.

Van Gogov rad

Van Gog je crtao i slikao sa vodenim bojama dok je bio u školi, mada je mali broj tih slika sačuvan. Počeo je na elementarnom nivou kopirajući “Cours de dessin”, kurs crtanja Charles Bargue. Proleća 1882, njegov ujak, vlasnik dobrostojeće Galerije savremenih umetnosti u Amsterdamu, zatrazio je od njega crteze Haga. Van Gogov rad nije zadovoljio očekivanja njegovog ujaka. Ujak mu je ponudio drugi posao, ovog puta dajući detaljno opis predmeta, ali je još jednom bio razočaran rezultatom. Uprkos tome, Van Gog je istrajao. Više od godinu dana je radio na pojedinačnim ličnostima – visoko razrađene studije „crnom i belom“, kojima je u to vreme zaradio samo kritike. Danas, oni su priznati kao njegova prva remek dela. Nakon posete Rijks muzeju, Van Gog je bio svestan da su mnoge od njegovih mana posledica nedovoljnog tehničkog iskustva. Stoga je novembra 1885. otišao za Antwerp i kasnije za Pariz da uči i razvija svoju tehniku. Međutim, ubrzo su se stare ideje o umetnosti i radu pojavile ponovo. S napretkom njegovog rada, on je napravio mnoštvo samoportreta. Istoričar umetnosti Albert Boime smatra da je Van Gog – čak i u prividno fantastičnim kompozicijama poput “Zvezdane noći” – bazirao svoj rad na realnosti. “Bela kuća u noći”, prikazuje kuću u sutonu sa prominentnom zvezdom okruženom žutim oreolom na nebu. Astronomi sa Južnozapadnog teksaškog državnog instituta u San Markosu su proračunali da je ta zvezda Venera, koja je bila svetla na večernjem nebu juna 1890. kad se pretpostavlja da je Van Gog napravio sliku.

Samoportreti

Van Gog je kreirao mnoge samoportrete tokom svog života. On je bio plodan samo-portretista, koji je crtao i slikao samog sebe više od 43 puta između 1886 i 1889. U njima je pogled slikara retko usmeren na gledaoca; čak i kada je to fiksni pogled, on izgleda kao da gleda negde drugde. Svi samoportreti slikani u Saint-Rémy prikazuju umetnikovu glavu sa desna, sa strane nasuprot njegovog unakaženog uva, pošto je on slikao svoju reflekciju u ogledalu. 

Uticaj

Van Gog je prethodnik čitavog evropskog ekspresionizma po tome sto je strastveno pokušavao u svojim slikama izraziti ono što se ne može izraziti. On je jedan od prvih umetnika, koji je deformisao prirodan oblik, da bi postigao sto jaču i intenzivniju izražajnost. Svaki njegov portret je deo autobiografije i u njima se odražava drama njegove životne putanje. Njegov uticaj je veliki u čitavom svetskom slikarstvu. 

Tamara Tokić