Ideja i smisao rada grupe za Društvene nauke kao dela civilnog sektora

Idejna forma u kojoj se može prepoznati delovanje grupe za Društvene nauke pri Društvu istraživača Vladimir Mandić Manda jeste njeno posredovanje između građana i države u domenu civilnog društva. Delovanje civilnog sektora se može označiti i civilnom strategijom u rešavanju i posredovanju kod raznih društvenih problema.

 Kada je reč o opštem delovanju grupe neophodno je napraviti malo funkcionalno razgraničenje u domenu rada i strategije same grupe:

1). Drugi vid rada grupe za Društvene nauke ogleda se u aktivnostima koje su vezane za delovanje civilnog sektora.

 2). Grupa za Društvene nauke prevashodno ima za cilj edukaciju, promociju i približavanje osnovnih ideja društvenih nauka (arheologije, istorije, sociologije, ekonomije, novinarstva, psihologije i dr.) svim koji su zainteresovani za nova saznanja.

Kada je reč o civilnom sektoru neophodno je definisati oblike i načine njenog delovanja kako bi stekli potpuni uvid u to i u kom pravcu nastoji da deluje grupa za Društvene nauke. Autor Filip Šmiter (Philippe Schmitter) definiše civilno društvo kao skup ili sistem samoorganizovanih grupa za posredovanje odnosno povezivanje, koje mogu biti: 1) relativno nezavisne kako od javnih vlasti, tako i od privatnih jedinica produkcije (firmi) i reprodukcije (porodice); 2) sposobne da promišljaju ali i preduzimaju akcije u odbranu ili promociju svojih interesa; 3) koje ne nastoje da zamene ni državu ni privatne jedinice reprodukcije, da bi se preuzela odgovornost za upravljanjem politetom u celini; 4) saglasne da deluju u okviru prethodno ustanovljenih pravila civilne prirode, iskazujući obostrano uvažavanje (Pavlović, 2006:83). Preciznije definisano od strane Londonske ekonomske škole koja određuje civilno društvo kao sferu neprisilne kolektivne akcije oko zajedničkih interesa, svrha i vrednosti, a čije su institucionalne forme različite od države, porodice i tržišta.

 Strategija delovanja civilnog društva se kreće vertikalnom linijom, od građana do države i njenih institucija. Kao medijum koji povezuje državne institucije i stanovništvo, civilni sektor ima za cilj da omogući širokoj populaciji da se bavi i interesuje za poslove od javnog značaja. Osnovni akteri su građani koji treba da budu podstaknuti na razmišljanje od javnog/opšteg značaja. Društveni nivo sa koga se uspostavlja i artikuliše civilna strategija je na lokalnom nivou u čemu leži osnovna ideja grupe za Društvene nauke. Najvažniji predstavnici su udruženje građana, njihove asocijacije i nevladine organizacije. Osnovno polje delovanja civilnog sektora leži u polju sistema vrednosti. Dakle, osnovni principi za koja se zalažu su vladina prava i pravne kulture, kao i stvaranja uslova za slobodne medije i javna glasila. Zatim, zalaganje za podizanje ekonomsko-razvojnih sposobnosti društva i životnog standarda. Na kraju, najvažniji kapital kojim može da raspolaže jedno civilno društvo nije ekonomski ili politički već ljudski ili društveni kapital. (Pavlović, 2006:93-96)

Definisanje strategije delovanja civilnog društva mogu se prepoznati u radu grupe za Društvene nauke prevashodno kroz projekat „101 problem Valjeva“. Pored direktnog učestvovanja i organizovanja, grupa se ističe i saradnjom sa drugim delatnicima u oblasti civilnog sektora. Prevashodno, u domenu kulturno-obrazovnog, ekološkog, ekonomskog i političkog podsistema. Neki od projekata i javnih akcija u kojima je grupa za Društvene nauke učestvovala kako posredno, tako i neposredno su: „Sat za našu planetu“, „Tešnjarske večeri“ itd. Ciljevi ovakvih pojekata kojih će svakako u budućnosti biti još više jeste uočavanje i prepoznavanje problema/nedostataka koji nas posredno i neposredno zaokupljuju. Efekstivno se radi na davanju mogućnosti građanima da iskažu svoje stavove i probleme koji će biti javno predstavljeni. Povezivanje sa drugim organizacijama i grupa u zajedničkom isticanju i rešavanju određenih zadataka/problema. Grupa za Društvene nauke takođe uspešno sarađuje sa svim televizijskim i novinarskim agencijama kako na lokalnom tako i na republičkom nivou, koje prepoznaju rad grupe.

Drugu neodvojivu suštinu delovanja grupe za Društvene nauke se odnosi na njenu saznajno-obrazovnu ulogu. Iako je podela napravljna na civilni i naučni deo grupe. To je urađeno prevashodno iz formalnih i praktičnih razloga kako bi se lakše uočio i prepoznao rad i delovanje grupe, kao njeni pravci kretanja. Cilj saznajno-obrazovne uloge jeste promocija svih društvenih nauka, upoznavanje mladih sa saznajnim okvirima različitih nauka (ekonomija, psihologija, sociologija, novinarstvo, istorija i dr.). Interdisciplinarnost je osnova koja krasi grupu za Društvene nauke na njenom naučno-istraživačkom polju. Saznajno-praktičnu stranu nauke ali i upoznavanje mladih sa istim se ostvaruje kroz različite seminare i istraživačke akcije, ali i terensko-istraživački rad. Pored praktičnog rada nezaobilazan deo je i teorijski rad. Ovaj vid aktivnosti se delotvorno prepoznao kroz projekat „Nauka za mlade“ gde su mladi mogli kroz niz predavanja da se upoznaju sa različitim naukama. Zatim, negovanje kritičkog mišljenja prema svim aspektima društvene stvarnosti, to se prepoznaje po aktivnim i dinamičnim debatama, okruglim stolovima, predavanjima itd. Edukativno-saznajnu mogućnost pruža časopis i elektronski blog gde se mogu pratiti sadržaji naučno-obrazovnog karaktera.

Nenad Đorđić