Moć imena

Verujem da je roditeljstvo jedan od najlepših, ali i najtežih zadataka u životu. Međutim, malo ko je svestan da ovaj zadatak počinje zapravo i pre nego što se budući mama i tata krunišu titulom roditelja. Kako? Negom trudnica? Da, ali samo delimično. Tačan odgovor glasi – izborom imena! Prava slatka, mala muka. Iskusni roditelji najbolje znaju. Na neki način ime je kao tetovaža. Zauvek. okej, tetovaza može da se ukloni laserom. Isto tako može da se promeni i ime. Ipak, taj period pre dolaska bebe na svet, moze biti dosta mučan, pogotovo ako su roditelji neodlučni.

Ali kako dati ime detetu koje ne poznajemo? Kako da znamo da li će ići uz njegovu ličnost? Po zakonu, imamo mesec dana od rođenja da detetu damo ime i zavedemo ga u knjigu rođenih. Jedna američka porodica je odlučila da svoje dete nazove ‘E’, a onda mu da priliku da to ime ‘prširi’ po sopstvenim nahođenjima. Devojčica ‘E’ danas ima 16 godina i još uvek nije promenila ime.

Problem nastaje već u samom shvatanju značaja ličnog imena. Ime ne bi trebalo da se daje, već dodeljuje. Brojna istraživanja su potvrdila da naše ime utiče na našu budućnost, u određenoj meri. Recimo značajan broj žena advokata u Americi zove se Laureen (advokat, engleski ‘lawyer’). Veliki broj Amerikanki koje su promenile državu stanovanja u Džordžiju zovu se Džordžija. Isto važi i za Virdžiniju. Tito Beveridge (‘beveridge’, engleski piće) osnivač je i vlasnik čuvene Tito Votke. Stormy Field (‘storm’, engleski oluja, stormy – olujno) je poznati meteorolog.

Fraza da je svako lep na svoj način ne može se toliko jednostavno primeniti i na imena. Neka imena koja su možda i lepa istrošila su se svojom učestalošću. Izborom tih imena pokazujemo da ili nismo baš kreativni, ili da nismo uložili mnogo vremena i truda u smišljanje imena za svoje dete. Pored toga, možda nesvesno podležemo tendeciji uklapanja u masu.

Dodatna otežavajuća okolnost je ako uz često ime imamo i učestalo prezime. O slučaju kada je samo ime preuzeto iz prezimena, ne želim da komentarišem. To može zvučati šaljivo, pogotovo u mlađim godinama, kada se dete može osetiti ugroženo od strane svojih vršnjaka.

Ljudi koji su vlasnici prezimena neprijatnog izgovora (Dronjak, Guzina…) moraju obratiti malo više pažnje na odabir imena za sveje dete.

Istraživanja pokazuju da roditelji sve učestalije daju deci neobična imena. Žele da njihovi naslednici budu primećeni i lakše upamćeni. Ljudi se često iznenade kada upoznaju osobu sa jedinstvenim imenom, često je pitaju da ponovi svoje ime, kako bi bili sigurni da su dobro čuli. Kada bih bila ponosna vlasnica nekog veoma retkog imena, svim silama bih se trudila da svojim osobinama opravdam to ime. Osećala bih veću odgovornost prema svom imenu. Imala bih obavezu da uradim nešto na drugačiji način. Rimska izreka ‘nomen est omen’, ime je sudbina, može biti predmet debata, ali jedno je sigurno: potvrđuje da su se roditelji potrudili da svog potomka učine jedinstvenim.

Zamislimo osobu koja se zove Milica Jovanović (najčešće ime i najčešće prezime u Srbiji prema podacima iz 2015. godine). Miličini roditelji su joj dali takvo ime iz poštovanja prema rođaki, ili su jednostavno bili lenji za smišljanje novog. Koliko puta će se susresti sa pitanjem Milica, koja?, što će iziskivati dodatna objašnjenja. Da li bi lakše bila zapamćena u startu i razlikovana kasnije da se zvala, na primer, Leona? Ili zamislimo da će naše dete uraditi nešto veliko. Za svoju zemlju, ili čak za svet. Da zasluži da ulica dobije ime po njemu ili njoj.

Zaključak -  naravno da se ne radi samo o imenu. Pa niko nije toliko lud da pomisli da je dovoljno da svog potomka obeležimo lepim i retkim imenom! Ali počinje se sa imenom koje će čak i nas roditelje podsećati da je naše dete jedinstveno u svom okruženju. Da iako mu drugari u školi  koriste iPhone, Airmax i starke, naš mali Adrijan, ili Alisa, možda baš i ne moraju da slepo prate  trendove. Bitno je vaspitanje. Kućno. Da naučimo našeg Lava da džentlemen nije onaj koji plaća nego onaj koji svojoj drugarici otvori vrata, privuče stolicu ili pridrži kaput. Da bude jedinstveno pristojan, pošten i pažljiv, što, složićete se, nije malo u današnje vreme.

Ipak, treba imati na umu da neobično ime može biti mač sa dve oštrice. Suviše neobična imena mogu zvučati banalno ili pretenciozno. Mogu biti teška za izgovaranje i pamćenje ili izazivati zbunjenost i podsmeh okruženja. Što je još važnije, mali nosioci imena mogu ga se stideti, izbegavati da ga izgovore i u nekom trenutku ga i promeniti. Primeri suviše neobičnih ženskih imena su Mašinka, Ševa, Sultana, Mirođija ili čak Oprolećovana! Od muških to su recimo Mrgud, Tarzan, Ris, Omiljen, Dinarko… Postoji čak i podatak da je jedno dete u Francuskoj nazvano Dimon (što prevedeno sa engleskog znači demon). Istraživanja su pokazala da osobe koje nisu zadovoljne svojim imenom imaju manjak samopouzdanja. Pojedina istraživanja su čak pokazala da deca koja imaju veoma neobična imena češće imaju problema sa koncentracijom i učenjem, a neretko podležu i delinkvenciji i kriminalu.

Što se tiče moje dece, sigurna sam da će imati posebna imena. Zvučaću malo sebično, ali ne želim da ih otkrivam još uvek.

Ana Ulemek