Govor tela

Ljudi oduvek teže da ostvare što bolju komunikaciju međusobno. Naime, sama komunikacija predstavlja pojam koji označava čin prenošenja razumljive informacije. Da bi se komunikacija ostvarila neophodni su pošiljalac, primalac poruke, kao i sama poruka koju delimo.

 Komunikaciju možemo podeliti na verbalnu i neverbalnu. Verbalna komunikacija simbolizuje razmenu ideja rečima, dok je neverbalna vrsta spontane, retko namerno izazvane, komunikacije kojom osoba bez reči svom  sagovorniku daje do znanja o svojim željama, emocijama, stavovima i pokazuje mu svoja raspoloženja. Zanimljivo je to da je primalac poruke prenete neverbalnom komunikacijom sklon da poveruje informaciji koju ta poruka nosi više nego izgovorenim rečima.

Neverbalna komunikacija obuhvata razne oblike ponašanja, poput gestova i držanja tela, izraza lica, pogleda, udaljenosti među ljudima, spoljašnjeg izgleda, itd.

S obzirom na to da je razgovor dve ili više osoba uvek potpomognut gestovima, govor tela je nešto što svi znaju i nesvesno ga koriste ne shvatajući koliki je njegov značaj.

Kontakt očima predstavlja način na koji koristimo oči u toku razgovora. Oči su najmoćnije sredstvo komunikacije posle reči, i dostiže najveću moć kada se odvija dijalog dve osobe koje su primorane da gledaju jedna u drugu i tako ostvaruju kontakt očima.

Izrazi lica su drugi na lestvici važnosti govora tela. Licem pokazujemo svoja osećanja, i dozvoljavamo ljudima da vide naše stanje u datom trenutku, i pomaže nam da pojačamo verbalne poruke. Postoji 6 glavnih izraza lica i svaki od njih ima karakteristične odlike: osmeh, tuga, gađenje i prezir, ljutnja, strah, zainteresovanost.

Pokreti glavom su česti u toku razgovora, kada posmatramo sagovornika. Najčešće korišćeni pokret je klimanje glavom kojim se označava slaganje, potvrda, ohrabruje se osoba koja govori i pokazuje se zainteresovanost za temu o kojoj se govori. Takođe, zanimljivo je da čovek više klima glavom kada sluša nekog drugog kako priča, nego kada on priča.

Većina ljudi smatra da gestovi najbolje prenose značenje govora tela i pokazuju stavove, emocije i druge poruke. Na primer, tapšanje označava odobravanje, podizanje šake ima za cilj da privuče pažnju, trljanje stomaka označava glad, dok mahanje pesnicom predstavlja ljutnju.

Držanje i gestovi su usko povezani. Držanje ne predstavlja nošenje knjige na glavi prilikom šetnje kroz sobu, već ukazuje na karakter i na ličnost. Recimo, osoba koja se drži uspravno ima drugačiji temperament od osobe koja je pogrbljena i označava dominaciju nad tom osobom.

Dodir predstavlja najvažnije čulo i razvija se od samog rođenja. Čovek je skloniji dodirivanju kada pruža neku informaciju, kada naređuje, kada moli za uslugu ili kada ubeđuje nekoga. Važna je razlika između kontakta telom i dodira tela. Kontakt predstavlja slučajan dodir između dve osobe, dok je dodir nastao namenski.

Treba imati u vidu da je govor tela samo jedna od veština komunikacije i količina poruka koju on može da prenese ima svoje granice.

Dunja Marković