Priče za „decu”

Bajka. Asocijacija na čudovištance, magiju i ljubav do kraja života, je l’ da? Svi ovi elementi zaista lepo šaraju detinjstvo, međutim, autorske bajke su, u svojim prvim zapisima, zapravo odskakale od prijatnog.

Baš kao da je bio greh pisati o zadovoljstvu, neki od najpoznatijih bajkopisaca svoja dela bojili su u crveno, ili bolje reći potapali u crveno.

                Malo je teže iz našeg ugla zamisliti Pinokija koji ubija cvrčka, maćehu kao pravu Snežaninu majku i Trnovu Ružicu zlostavljenu. I nije um jednog čoveka napisao sve to, već više njih.

                Braća Grim su najpre izdala knjigu u kojoj su priče bile baš ovakvog duha. Oni su većinom zapisivali dela narodnog porekla, koja su i uvrštena u zbirku. Međutim, nakon drugog izdanja, odlučili su da izvorne tekstove prilagode i mlađima. Te iako je zadržano oko sto priča iz prve zbirke, one su prilično izmenjene.

Ova je zbirka u skorije vreme ponovo odštampana na engleskom jeziku. U prvom poglavlju stoji priča „Princeza i žabac”.  Nakon čitanja originala postavlja se pitanje šta je to što ona, zapravo, kazuje? 

U originalnoj verziji bajke, jedna Pepeljugina polusestra odreže prste, druga petu kako bi obule staklenu cipelicu. Princa Pepeljugine pomoćnice ptičice obaveste da je cipela puna krvi pa on otkriva istinu o Pepeljuzi. Kad zle polusestre saznaju da će Pepeljuga postati kraljica, odlaze na dvor ne bi li joj nekako napakostile. Međutim, na zabavi oslepe jer im ptičice iskljucaju oči. Takođe, Pepeljuga nema dobru vilu za kumu, već je ona posadila drvo kraj bakinog groba i molila se uz njega svaki dan. Tu, pod drvetom, pronašla je i haljinu za bal.

                Tako je i Andersenova „Mala sirena“ izvršila samoubistvo jer se princ venčao drugom devojkom za koju je mislio da mu je spasila život. Dok je Belu, u zapisu Šarla Peroa, Zver, pre nego što su se uzeli, pojela, jer su je zavidne sestre zadržale kod kuće duže od nedelju dana, čime je prekršeno obećanje dato Zveri. Divnu, još nesvesnu Snežanu princ je ustvari uzeo od patuljaka protiv njihove volje. Na putu ka dvorcu kočije su se prevrnule i komad otrovne jabuke ispao je iz njenih usta, te su se njih dvoje zahvaljujući tome zavoleli. A na njihovom venčanju zlu Snežaninu majku obuli su u vrele gvozdene cipele u kojima je ona morala da igra do smrti.

                Što se ekranizovanih bajki tiče, Diznijeve su jako blage, i pri pomenu bajke, deca se najpre njih sete. Koliko li je bilo teško animatorima da preoblikuju prvobitnu sliku nekog stravičnog lika, koji iako i danas nosi pečat zla, ipak poseduje dosta svetlog? Međutim, pamte se i ne tako nežne adaptacije, šta više, ekranizovani su i sami originali. Primer:

https://www.youtube.com/watch?v=bbJ2Ka2vc4E

                Strašno je što ove priče uveliko govore o ondašnjem surovom i jezivom načinu života, o kome je teško misliti išta dobro. Zar je istina da je u tadašnjoj svakodnevnici postojalo toliko prljavih i teških misli?

Milica Pantelić