Narkolepsija

Spavanje je neizostavni deo našeg života, i tada se naše telo odmara fizički, ali i psihički. Da bi čovek zadovoljio potrebu za odmorom u toku dana, važno je pravilno organizovati sve svoje aktivnosti, i u skladu sa time odvojiti vreme za san. Kao jedan od najkarakterističnijih poremećaja spavanja ističe se narkolepsija, odnosno spontano padanje u san.

Preterana dnevna pospanost, čak i nakon dovoljno sati noćnog spavanja, jedan je od glavnih simptoma narkolepsije. Osoba koja boluje od ovog poremećaja u toku dana oseća preteran umor i desi se da padne u san, često u neprimerenom trenutku (na poslu, u automobilu, u toku razogovora). Ovakvi napadi sna se mogu dešavati više puta dnevno, i osoba se posle njih oseća odmornije, ali samo na nekoliko sati.

Munje i leteći zmajevi

Jednog oblačnog i tmurnog dana 1749. godine, Bendžamin Frenklin je otišao sa svojim sinom da pušta letećeg zmaja. Zmaja su napravili pomoću dve metalne žice koje su ukrstili pod pravim uglom, u obliku krstića. Preko njih su razapeli komad šarenog papira. Zmaja su privezali konopcem, a za kraj konopca vezali su metalni ključ. Tako se ključ jednog od najvećih trenutaka u istoriji elektriciteta našao u Bendžaminovoj šaci. Dok je Ben trčao poljanom sa zmajem, metalni krstic je prikupio električni napon iz tmurnih oblaka. Počela je da pada kiša i nakvasila je kanap kojim je zmaj bio privezan za ključ. Električni napon, u vidu elektriciteta, iz metalnog krstića doputovao je pravo do ključa, a Bendžamin je osetio blago peckanje u šaci. Suv kanap ne provodi struju, ali voda je odličan provodnik struje i zato je Ben osetio elektricitet u ključu, koji je stigao preko nekvašenog kanapa. Bio je u pravu. Munja jeste elektricitet. Ubrzo nakon što su i drugi naučnici potvrdili rezultate njegovog eksperimenta, konstruisao je gromobran koji danas koristimo.

Folklor

Folklor je uopšteno ime za umetnost koja, u ustaljenim tradicionalnim oblicima, živi u narodu. Ova umetnost prelazi od starijih na mlađe. Kao i sve ostalo, narodna umetnost evoluira. Ovo se u muzici lako uočava na pesmama sa istim tekstom koje se na raznim udaljenostima interpretiraju na razne načine. Isto se dešava i sa narodnim igrama: narodna kola danas i ona od pre pedeset godina, iako sa istim imenima i nazivima, razlikuju se. Narodni duh, najsnažniji pokretač svih ideja u umetnosti, nikada ne miruje. Narod obavezno i uvek stvara svoju umetnost.

Prokrastinacija

Svi članci koji počinju komplikovanim nazivom, obično u svojoj srži kriju temu veoma blisku svakodnevnici i svakidašnjici, odnosno neku temu koja nas konstantno prati.  Pa tako i ova. Svakome od nas makar nekada se desilo da, svestan neke svoje obaveze, za čije obavljanje postoji vremenski rok, kontinualno nalazi „važnije poslove“ kojima će se baviti, uz osećaj nelagodnosti, jer ne obavljamo centralnu obavezu. Kada ponestane „važnijih poslova“ onda se prelazi na izgovore koji su i nama samima jeftini, samo da bi se ona krajnja obaveza odložila. Ova pojava naziva se prokrastinacijom (lat. procrastinare - odložiti) i od „običnog odlaganja razlikuje je upravo ono osećanje nelagodnosti koje stvaramo neobavljajući centralni zadatak. 

Sajam knjiga

Učenici Valjevske gimnazije su ove, kao i prethodnih godina, pokazali veliko interesovanje za posetu medjunarodnog beogradskog sajma knjiga.

 Odlična organizacija profesora i lepo vreme uticali su da sve prođe u najboljem redu. Za četiri sata, koliko je po programu bilo predviđeno, profesori i učenici su imali priliku da se upoznaju sa različitim izdavačima i žanrovima koje oni nude. Zapažanja su pokazala da je najveće interesovanje  bilo za novijim i aktuelnijim naslovima. Žanrovi, kao što su naučna fantastika i triler, bili su među najtraženijima. Naravno, pored izlagačkog dela, učenici su prisustvovali i predstavama „Narodni poslanik“ , „Tako je moralo biti“ i „Suđenje Nušiću“  koju su izveli valjevski gimnazijalci u okviru Sajma.

Zadovoljni učenici su se nakon lepo provedenog dana na sajmu u Beogradu, vratili kući u Valjevo. Nadamo se da će se velika zainteresovanost učenika za sajam nastaviti i sledećih godina.

Milica Zlatanović