Telekineza i telepatija

Pojam telekineze označava moć da se predmeti pomeraju izdaleka, samo snagom uma, dok telepatija označava sposobnost dve osobe da na daljinu komuniciraju vančulnim putem. Oba ova fenomena spadaju u oblast parapsihologije. Nauka je oduvek bila izrazito skeptična prema njima.

Na predavanju koje je održao u okviru seminara o parapsihologiji, australijski fiziolog Džon Kerju Ekls (1903-1997), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, izgovorio je i sledeće reči: ‚‚Ako želite da vidite pravi primer psihokineze, posvetite više pažnje onome što se zbiva u mozgu i uvidećete kakvu čudesnu moć nad materijom ima um. Zapanjujuće je da um svakom mišlju može da pokreće atome vodonika, kiseonika, ugljenika i druge čestice u moždanim ćelijama. Reklo bi se da je čvrsta siva materija u mozgu sušta suprotnost neopipljivom obliku jedne misli. A ceo trik je upravo u tome što nema nikakve vidljive veze izmedju njih.“ Ta skeptičnost zajednička je odlika većine naučnika koji su sumnjičavi u pogledu postojanja telekineze.

S druge strane, oni koji se bave ovom tehnikom, tvrde da mogu pomerati predmete čak i do pola kilograma težine i to brzinom od 30cm u sekundi bez ubrzanja. Godine 1909. Mađarica Stanislava Tomčik uspela je da uveri pola zemlje da može da podigne makaze snagom uma. Naučno posmatrano, za to što je uradila ne postoji objašnjenje, što je samo doprinelo većoj zbunjenosti i pometnji očevidaca.

Poseban dar ili prevara?

Uobičajena je situacija da parapsiholozi zatraže pomoć od nekoga iz publike kako bi pokazali svoje paranormalne sposobnosti. Bez publike, očevidaca, bez kamera većina ovih fenomena izgubila bi smisao. Danas, međutim, širom sveta postoje milioni pristalica parapsihologije koji žele da im se otkrije proročki uvid u stvarnost. Zagovornici teorija o paranormalnim fenomenima objašnjenje takvih pojava nalaze u moći ljudskog uma koji, svesno ili nesvesno, jeste u vezi sa materijom.

Fenomen telekineze je pobuđivao veliko intresovanje prvog društva parapsihologa, osnovanog krajem XIX veka u Velikoj Britaniji, u okviru kojeg se grupa stručnjaka bavila eksperimentima sa kockicama koje su bacali o tablu ili mehanički pokretanu kutiju. Njihov zaključak je bio da bacač kockice može mentalnom sugestijom da ostvari izvestan uticaj na broj koji će ispasti na kockici i koliko će se puta to ponoviti. Tada je takođe dokazano da je tvrdnja da su se kipovi sa Uskršnjeg ostrva prenosili pomoću telekineze bila pogrešna.

Stručnjaci parapsihologije nimalo ne sumnjaju da je telepatija zapravo veoma prosta metoda, zasnovana na sposobnosti vizuelizacije onoga kome je poruka upućena (tako što pošiljalac u sećanje priziva primaočevo lice, pokrete, miris...). Što je savršenija slika koju pošiljalac uspe da uobliči, to će se bolji rezultati postići. Potrebno je još samo da se dobro koncentriše. Nesvesno će poslati signal, koji će dopreti do kosmičke svesti, preko koje će stići do Boga, koji će se postarati da poruka stigne na odredište. Nauka, kao što je i logično, uopšte ne shvata ozbiljno postojanje ovog mentalnog procesa. Istina je da postoje slučajevi neobjašnjivog izlečenja kao i brojni drevni spisi koji svedoče o ljudima koji su imali sposobnost povezivanja sa nadprirodnim silama. Na nama je da odlučimo da li ćemo verovati ili ne.

Nevena Marković