Eskimi

Ovaj malobrojan narod nastanjuje severne delove Severne Amerike, a nekolicina se nalazii i na severu Sibira. Pripadnici su mongoloidne grupe i smatraju se  doseljenicima sa prostora istočne Azije. Ovaj narod potpuno se prilagodio zahtevnom prostoru na kome živi. Prihvatili su izazove hladne prirode, i tako potpuno savladali specifične načine ishrane, odevanja i stanovanja. 

Kako se u odsustvu biljne kulture uglavnom hrane mesom, njihov prosečan životni vek jedva da prelazi zrelo doba. Izveštili su se loveći morževe, jelene, narvale, zatim foke i razne vrste riba, a svakako, praveći odela od kože ovih životinja, čuvali su svoje telo od hladnoće. Neke od specifičnih strategija preživljavanja koje su razvili bile su pravljenje nepromočivih bluza od creva životinja i umetanje trave između obuće i čarapa radi izolacije. U svrhe lova koristili su se harpunima, a onda i drugim oružjima načinjenim od životinjskih kostiju, od kojih su poznati ulu, kao ženski nož koji one upotrebljavaju sučući meso, i kakivak, trostrano koplje čija je upotreba muškarcima osiguravala plen. Inuiti (što je pravilniji naziv) i danas love i kitove harpunima, ploveći do njih u čamčićima poznatima kao kajak.Ulogu njihovih domova kadkad igraju bungalovi i šatori, međutim osnovnija karakteristika ovog naroda jesu iglui, njihove ledene kuće. To su kuće u čijoj je osnovi sneg, i u kojima se njegova izolacija veoma koristi. Veličine ovih kupolastih kuća su promenljive, što međutim ne važi i za prepoznatljiv način građenja. 

Eskimski psi dugo su živeli zajedno sa svojim vlasnicima u igluima, grejući novorođenčad svojom dugom toplom dlakom. Psi su pomagali ljudima i van. Vukli su njihove vešto izgrađene saonice, i bili sastavni deo prevoza i uopšte ispomoći ovih ljudi. 

Još jedna karakteristika naroda toplih kapuljača jeste takozvani eskimski poljubac. Dodirujući se nosevima eskimi neklasično ispoljavaju nežnost. Ovaj postupak predstavlja jako intimnu stvar dvoje ljudi.

U pogledu jezika ovih ljudi, najpre treba pojasniti naziv samog naroda. Reč Eskim nije njihovog porekla. To je stari izraz naroda koji su okruživali Eskime, i znači ili „snežna čizma“ ili „mesojed“ (za šta su potvrde češće). Narodi severnog područja Severne Amerike sebe nazivaju Inuitima, što su u prevodu „ljudi“. Jednina bi bila Inuk. Pored Inuita na Aljasci,tu su i narod Jupik, u priobalju Beringovog mora, i Inupijati,nastanjeni severno od Nortonovog zaliva i na poluostrvu Labrador.

Nihov jezik pripada grupi eskimsko-aleutskih jezika, i ima istočne i zapadne dijalekte. Pismo je silabičko (slogovno). Sastoji se od grafema koje odgovaraju jednom slogu. Grafeme su izgledom veoma specifične i jedinstvene su u odnosu na nama česta alfabetska slova.  Kod pomene jezika Eskima pažnju odvlači pojava razuđenosti istog u nekim smerovima, posebno na primeru postojanja dvesta različitih reči za sneg. Njihov jezik je specifičan po građenju reči. Na koren, koji je počesto već postojeća reč,  dodaju se prefiksi i sufiksi, takođe uglavnom cele reči, i gradi se nova reč u čijem pisanju se ništa ne odvaja. Prema tome su eskimske reči najčešće čitave sintagme, te su tako i različiti nazivi za sneg manje-više nabrojane karakteristike istog u jednoj reči. Mimo toga, jako je značajno da ovaj narod u svom jeziku nije imao reč za pojam rata sve do dolaska Evropljana.

Međutim, sve gore nabrojano ne važi za današnjicu. Inuiti još uvek čuvaju svoje karakteristike, žive u igluima, love, čuvaju svoju umetnost, muziku i sitna paganska verovanja, ali umesto svog tradicionalnog oružja koriste se vatrenim, imaju industrijski pravljenu odeću kao i mnoge tehnološke uređaje, voze se motornim prevoznim sredstvima, menjaju se po ugledu na ostatak sveta. Unapređuju zanatstvo, stočarstvo. Ali i van toga neizvesnost postoji, kao i siromaštvo. Broj Eskima se smanjuje i oni bivaju ugrožavani i potiskivani od strane naprednijih i uspešnijih, i kao i kod drugih starosedeoca Amerike i njihovo postojanje dovedeno je u pitanje.

Milica Pantelić