Fobije

Svi mi imamo strahove, zar ne? Neki od nas se boje visine ili zatvorenog prostora, možda neke životinje ili insekta. Međutim, ono što mi nazivamo strahovima su tek reakcije na neprijatnu situaciju ili pojam. Ako se plašite visine, sasvim logično rešenje je da jednostavno ne razmišljate o tome i ne penjete se na visoke zgrade i građevine. Ti strahovi mogu postati ozbiljniji kada dođemo do toga da neprestano razmišljamo o uzroku straha, pa nas i ta sama pomisao plaši. Ovakav, ozbiljniji vid straha, naziva se fobija i odlikuje ga trajan, i u većini slučajeva neopravdan i prekomeran strah od nečega.

Najpoznatija od fobija jeste klaustrofobija. Strah od malih prostora, je l‘ tako? Ako razuman čovek razmisli o tome, doći će do zaključka da je ovakav strah prouzrokovan misli da se ljudi osećaju zarobljeno u skučenom prostoru. Ne baš, jer se strah od zarobljenosti naziva kleitrofobija ili klitrofobija ili kleisofobija.  A opet, obe ove fobija su podvrste agorafobije, tj. straha od bilo kakvog vida otvorenog prostora.

Ali zašto bi se neko plašio otvorenog prostora? Da li je to možda strah od nemogućnosti snalaženja ili se bojite da se ne izgubite(neki ga nazivaju maziofobija, mada to nije stručan naziv), možda pak stvarno ne želite da ljudi gledaju u vas(oftalmofobija) ili se plašite da ćete jednom morati da progovorite sa ljudima koje vidite u tom, jelte, otvorenom prostoru(antropofobija) ili pred njima(glosofobija)?

Pomislite na neku boju. Koju god da ste zamislili, verujte da postoji neko u svetu ko se plaši baš te boje. Zašto se plaši boje? Verovatno zato što ta boja asocira na nešto – crna podseća na mrak, ali postoji fobija vezana i za jedno i za drugo(melanofobija i niktofobija).  Strah od bele je leukofobija, a od crvene eritrofobija. Da se nadovežem, crvena podseća na krv – ta fobija naziva se hemofobija. Možda se plašimo da ne iskrvarimo do smrti(može biti epistaksiofobija), pa se samim tim plašimo i smrti(tanatofobija ili nekrofobija)?

Kako su samo ljudi neobična bića...

Plašimo se čak i brojeva, što je uopšteno numerofobija ili aritmofobija, ali postoji zasebno strah samo od broja četiri – tetrafobija, i od broja 666 – heksakosioheksekontaheksafobija.  Od broja trinaest – triskaidekafobija, što je povezano za čuvenim nesrećnim petkom 13. Strah od ovog datuma naziva se frigatriskaidekafobija ili paraskevidekatriafobija.

Znate li kako se naziva strah od dugačkih reči? Hipotomnostroseskvipedaliofobija.

Ono što želim da kažem jeste da postoje strahovi bukvalno od svega. Od onih uobičajenih, na primer životinja, nepoznatih ljudi i mesta, do onih potpuno iracionalnih tipa strah od dugmića. Doduše, svako od nas je zasebna ličnost i ko zna šta nam se izdešavalo u prošlosti te smo zaradili te strahove. Možda pažnju ipak više treba obratiti na onu lepšu stranu, na antonima naše fobije – filiju.

Đurđija Marjanović