Male boginje - morbili

ISTORIJA BOLESTI

Koplikove mrlje

Prvi pouzdan opis malih boginja potiče od persijskog naučnika, filozofa I lekara Al Razija, dok je prva epidemija morbila opisana u Evropi u 15. veku. Henri Koplik, američki naučnik, je 1896. na usnoj sluzokoži otkrio bele mrlje kod osoba obolelih od morbila. Po njemu su te mrlje dobile ime “Koplikove mrlje”.

Naučnici Pibls I Enders su 1954. godine izolovali virus morbila iz nosnog sekreta i krvi, uzgajajući ih na kulturi bubrežnih ćelija čoveka, dok su Black, Reissig, Melnick to isto obavili gajenjem virusa na kancerogenim ćelijama. Nakon otkrića uzročnika malih boginja, 1958. je započet razvoj vakcine koja je prvi put 1963. bila dostupna za imunizaciju dece.

                                                                                                                                               

EPIDEMIOLOGIJA

Morbili su jedna od deset najznačajnijih zaraznih bolesti za ljude. Nakon što je započeta primena imunizacije protiv malih boginja, ona je bila široko rasprostranjena I sačuvala je dosta života, a pre nje, zabeleženo je 2,6 miliona smrtnih slučajeva u svetu, najviše u Africi.

U zemljama u razvoju, morbili pogađaju oko 30 miliona dece godišnje I uzrokuju oko 1 milion smrtnih slučajeva a 15,000-16,000 slučajeva slepilo.

MORTALITET I MORBIDITET

-Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, male boginje su vodeći uzrok smrtnosti na globalnom nivou koji je u prvoj deceniji 21. veka većim delom sprečen vakcinacijom dece u detinjstvu. Globalno, broj smrtnih slučajeva je pao za 60%.

- Komplikacije morbila su najčešći uzrok smrti, I gotovo uvek se javljaju kod odraslih I neuhranjene dece sa nedostatkom vitamina u ishrani, nevakcinisanih osoba, intenzivno izloženih virusu kao I kod osoba sa lošijim imunitetom.

-Očekuje se da će morbiditet ove bolesti nastaviti da pada sa povečanjem stope vakcinacija.

O MORBILIMA

Morbili ili male boginje je virusno veoma zarazno oboljenje koje uglavnom pogađa decu. Bolest se manifestuje umorom, slabošću, temperaturom, čestim upalama disajnih puteva I karakteristične su osipne groznice koje se postepeno šire po koži, od lica I vrata, prema trupu I udovima.

  

Nakon kontakta s bolešću, ona miruje u telu 10-11 dana, samo poslednja 3 dana tog perioda možete biti zarazni po ostale ljude. Specifična terapija za lečenje ove bolesti ne postoji, već se daje u odnosu na poteškoće koje zaražena osoba oseća. Komplikacije u neadekvatnom I nedovoljnom lečenju mogu dovesti do upale pluća I mozga. Ova bolest napda oba pola I provlači se kroz 3 stadijuma:

1. Kataralni - traje 3 ili 4 dana I obuhvata vreme od prvih simptoma do pojave ospe na koži, odlikuje se znacima opšte infekcije I Koplikovim mrljama koje se pojavljuju 36 sati pre ospe.
2. Osipni stadijum - traje 5-6 dana, pri kraju prvog stadijuma nastaje poboljšanje I pad temperature ali ubrzo se stanje pogoršava I temperatura raste I do 40*C.
3. Stadijum oporavka - traje 4-5 dana I karakteriše se povlačenjem osipa, poboljšanjem opšteg stanja I pada temperature naglo na 36*C. Koža se lagano ljušti (peruta) u obliku stinih ljuspica kao mekinja.

Morbili traju oko 2 nedelje, ali stadijum oporavka može trajati nekoliko nedelja.

Đorđe Krunić