Svet bez androida

Pametni telefoni, satovi, televizori, automobili… Ko zna šta nas još ‘pametno’ čeka u bliskoj budućnosti. Svet o kom sanjarimo gledajući Sci-fi filmove ostvaruje se oko nas polako i neprimetno.

 A vratimo se samo desetak godina unazad, na početak tihe revolucije, kada je sve ovo bilo još uvek daleko od nas. Godine 2003. Android osniva iskusni tim sanjara sa ciljem da iskoristi potencijal pametnih mobilnih uređaja koji u to vreme tek kreću sa razvojem. Google jako brzo prepoznaje šansu u ovoj kompaniji i 2005. godine je pripaja sebi za samo 50 miliona dolara (sadašnja vrednost je nezamislivo veća). Već 2008. godine iz Android-a stiže prva verzija  open-source operativnog sistema, po ugledu na tada već veliki Linux.

Odmah se videla razlika u pristupu tržištu u odnosu na tadašnje konkurente, Symbian, Windows Mobile, BlackBerry i ostale. Pomalo dečijim dizajnom i marketingom ostvarili su poseban šarm, posebno ciljajući najmlađe članove tržišta (ispod 30 godina), koji sada čine oko 65% svih Android korisnika. Google i Android okupili su oko sebe gigante kao što su Huawei, ZTE, Motorola, LG, HTC,  Sony i Samsung  i krenuli u osvajanje sveta pametnim uređajima. Inertni i tromi konkurenti, nespremni za tako slobodan pristup jako brzo su ostali bez svog dela kolača na mobilnoj sceni. Jedini koji su pokazali zube bili su, naravno, Microsoft i Apple. Svako je promovisao svoj operativni sistem i težio da usavrši svoje uređaje. Ubrzo je nastao pravi rat! 

Sa jedne strane, taj rat doneo nam je revoluciju u komunikaciji i načinu života. Možete li i da pomislite na život pre pametnih telefona: mučno kuckanje poruka na alfanumeričkim tastaturama, polifone melodije, jednobojni ekrani na kojima je najveće uzbuđenje bilo igranje zmijice i slično. Možda vas već udara nostalgija, međutim, ovo je bila realnost pre samo desetak godina! Sada tek vidimo koliko naglo se sve odigralo. Sada imamo selfije, neprekidnu konekciju na Internet, GPS, socijalne mreže, muziku, i sve to u džepu. Pitanje je koliko bismo daleko od ovih inovacija bili da nije bilo Androida i revolucije koja je sa njim nastala. Verovatno bismo još uvek koristili tonu teške BlackBerry-je. A možda i neku naprednu verziju Nokije 3310, ovaj put još izdržljiviju. Nakon osvajanja mobilnih uređaja, sada je trend da se i ostali uređaji koje svakodnevno koristimo ‘opamete’. Trenutno su to televizori, satovi i pomalo smeli pristup automobilskoj industriji. I, naravno, ponovo je Android taj koji inicira sve. Možemo samo maštati gde su granice!

No, kao i uvek, tu je i druga strana medalje. Svakodnevni smo svedoci tužakanja velikih kompanija oko patenata. Takođe, može se reći da je Android krivac za kult pametnih telefona koji trenutno vlada. Gotovo svaki pojedinac ima makar jedan i u njega prosečno gleda 150 minuta dnevno. Otvorenost Android operativnog sistema krivac je za 97% mobilnih virusa, malware-ova i sličnog, kao i neprestanih špekulacija o špijuniranju svojih korisnika. Da ne govorimo o svoti novca potrošenoj na večito novije i novije verzije telefona, aplikacija, gadžeta i ostalog.
Ali kad se sve sabere i oduzme, Android (r)evolucija donela nam je više lepog i uvela nas u ubrzani razvoj tehnike. Uvela nas je u budućnost. Takođe, da nema Android-a i njihovih korisnika, svet bi bio siromašniji za:
• 1 milijardu Android uređaja (oko 75% tržišta smartphone-a)
• 1,5 miliona novih Android uređaja dnevno
• 42% YouTube pregleda
• 20 milijardi SMS poruka dnevno
• 100 miliona selfija
• prosečno 95 instaliranih aplikacija po korisniku (od kojih svakodnevno korišćenih 35)
• ukupno 1,5 miliona aplikacija sa Google Play Store-a (od toga 70% besplatnih)
• 388 hiljada Android programera
• ovaj članak

Aleksandar Tomić