Narkolepsija

Spavanje je neizostavni deo našeg života, i tada se naše telo odmara fizički, ali i psihički. Da bi čovek zadovoljio potrebu za odmorom u toku dana, važno je pravilno organizovati sve svoje aktivnosti, i u skladu sa time odvojiti vreme za san. Kao jedan od najkarakterističnijih poremećaja spavanja ističe se narkolepsija, odnosno spontano padanje u san.

Preterana dnevna pospanost, čak i nakon dovoljno sati noćnog spavanja, jedan je od glavnih simptoma narkolepsije. Osoba koja boluje od ovog poremećaja u toku dana oseća preteran umor i desi se da padne u san, često u neprimerenom trenutku (na poslu, u automobilu, u toku razogovora). Ovakvi napadi sna se mogu dešavati više puta dnevno, i osoba se posle njih oseća odmornije, ali samo na nekoliko sati.

 Šta je narkolepsijska tetrada?

To je skup simptoma koji karakterišu narkolepsiju (katapleksija, paraliza sna, hipnagogne halucinacije i preterana pospanost u toku dana). Mišićna slabost u vratu, kolenima, nemogućnost razgovetnog govora ili potpuni kolaps predstavljaju katapleksijuiu i ona je jedinstveni simptom narkolepsije. Sve ovo može biti podstaknuto naglim emocionalnim reakcijama, kao što su smeh, iznenađenje, strah, i mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Paraliza sna predstavlja privremenu nemogućnost govora ili pokreta nakon buđenja, i može biti poprilično uznemirujuća. Prilikom paralize sna, osoba je svesna šta se dešava oko nje, ali nije u mogućnosti da reaguje. Hipnagogne halucinacije su često zastrašujući doživljaji koji se javljaju pri buđenju ili padanju u san.

Takođe, u narkolepsiji poremećen je i odnos i dužina NREM(nonrapid eye movement) i REM(rapid eye movement) faze. Naime, REM faza je kod osoba koje boluju od narkolepsije javlja odmah nakon padanja u san, a ne nakon perioda NREM faze, kao što je uobičajeno. Pacijentov mozak ne prolazi kroz klasične stadijume sna, tako da tokom noći ne sadrži dovoljno dubokog sna što kao posledicu ima preteranu pospanost u toku dana. 

Kako se dijagnostikuje i leči?

Postaviti dijagnozu narkoleptičnih pacijenata je jednostavno ukoliko su prisutni svi simptomi. U suprotnom, koristi se polisomnografija i Epvortova lestica pospanosti.  Polisomnografija predstavlja snimanje moždanih talasa i mišićnih funkcija u toku noćnog sna. Osim narkolepsije, pomoću polisomnografije se mogu otkriti i drugi poremećaji koji uzrokuju pospanost u toku dana.  Epvortova lestvica pospanosti predstavlja kratak upitnik kojim se može utvditi postojanje nekog poremećaja sna. 

Lečenjem se mogu značajno ublažiti simptomi, ali ne i u potpunosti izlečiti. Osnovna terapija za dnevnu pospanost su stimulansi centralnog nervnog sistema (amfetamin, metamfetamin, modafinil). Planirani kratki san u toku dana može smanjiti potrebu za lečenjem lekovima. Takođe, potrebno je promeniti i način života. Smanjiti nivo stresa, smanjenje unosa kofeina i nikotina, ali i pojačana fizička aktivnost je ono što može da pomogne, ali oboleli od narkolepsije nikako ne bi smeli da se bave poslovima u kojima je neophodna stalna budnost, poput posla vozača, pilota ili mašinovođe, da ne bi ugrozili svoj, ali i život drugih. 

Dunja Marković