Dan pobede nad fašizmom

Deveti maj slavi se kao dan pobede nad fašizmom. On označava kraj jednog od najtežih i najkrvavijih perioda u istoriji čovečanstva,  kraj Drugog svetskog rata.

Podsećanje na ratne godine 

   Drugi svetski rat počeo je 1. septembra 1939. godine, napadom Nemačke na Poljsku, a zvanično se završio 9. maja 1945. potpisivanjem kapitulacije nacističke Nemačke. Počev od tada, pa sve do danas, ovaj dan se svečano obeležava u većini zemalja. 

Drugi svetski rat predstavlja najveći, po obimu i najtragičniji, po stradanju, sukob u istoriji čovečanstva. U ovom ratu postojala su dva sukobljena bloka: Sile osovine, na čelu sa Nemačkom i Savezničke snage, na čelu sa SSSR-om, Velikom Britaniom i SAD-om. 

Nacisti su svojim dolaskom na vlast u Nemačkoj, 1933. godine, pokrenuli i primenjivali agresivan nacionalizam, rasizam, kao i širenje antisemitizma (mržnje prema Jevrejima) , ali i netrpeljivosti prema Slovenima i Romima. Vlast Adolfa Hitlera karakterisala je uspostavljanje režima zasnovanog na nasilju, netoleranciji i isključivosti. 

Ovaj rat odneo je oko 50 miliona života, od kojih je 30 miliona civila, što ga i čini najkrvavijim i najstrašnijim oružanim sukobom u istoriji čovečanstva. Jedna od odlika Drugog svetskog rata bilo je otvaranje koncentracionih logora, koji su širom Evrope ostavili neizbrisiv trag. Logori su predsavljali fabrike smrti, u kojima je ubijeno preko šest miliona Jevreja.

   Rat na prostoru Jugoslavije  takođe je bio isto toliko težak i krvav kao i u Evropi. Počeo je 6. aprila 1941. napadom sila osovina, tačnije bombardovanjem na Jugoslaviju. Ona je bila uništena i njena armija bila je rasparčana, dok je na delu teritorije stvorena Nezavisna država Hrvatska, koja je otvoreno sarađivala sa okupatorom. Masovna stradanja srba u logorima, od kojih je napoznatiji i najozloglašeniji Jasenovac, kao i ubijanje civila širom Srbije od strane okupatora, ostala su zastrašujuća karakteristika rata.
U Srbiji je, tokom ratnih godina, formirana vlada Milana Nedića, koja je otvoreno pristala na saradnju sa okupatorima. 

Karakteristično za ovaj period Jugoslavije bilo je rađanje komunističkog pokreta koji je itekako napredovao tokom ratnih godina, dok je u Evropi bio odavno poznat. Ali sukob partizana i četnika i izbijanje građanskog rata, u toku već dovoljno i previše teške situacije u celom svetu, pa i Jugoslaviji izazvali su samo još veće potškoće. Najveći otpor pružao je partizanski pokret, na čelu sa Josipom Brozom Titom. On je vremenom veoma napredovao, dobio podršku saveznika i ugled, kao jedan od najvećih antifašističkih pokreta u Evropi. Rat u Jugoslaviji završen je 15. maja 1945. godine, a iz njega je kao pobednik izašao partizanski odred – NVOJ (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije) predvođen komunističkom partiom  Jugoslavije.

Zaključak

     Dan pobede nad fašizmom obeležava se još i kao Dan Evrope, sa obzirom na to da je savremena Evropa stvorena po principima i načelima koji su bili zasnovani na borbi protv fašizma i nacizma, tačnije na principima mira, razumevanja i tolerancije. A koliko se ovi principi i načela  i danas poštuju ostaje pitanje kojim se bave naučnici širom sveta.  

Teodora Aćimović